Posted in Bali Indonezija

Zeleno parče raja – Bali

Zeleno parče raja – Bali Posted on September 27, 2018

Niko od nas nije video raj, ali ga je svako bezbroj puta zamišljao. Neko kao baršunaste oblake po kojima koračaju sveci, neko kao osunčana polja gde se goste bogovi, a ja kao šumovita brda ispresecana plažama koje zapljuskuje nemirno more. I upravo scene iz meditacije sam pronašla na jednom indonežanskom ostrvu, Ostrvu bogova, Baliju.

Slika 1: canang sari (Brankica Kilibarda)

Ne bih rekla da mi je bio potpuna nepoznanica, jer sam, pre nego što je Qatar-ov gigantski boing sleteo na denpasarski aerodrom posle šest krugova oko Agunga (zbog zemljotresa), potpuno proučila kulturu, običaje i najfascinantnije tačke ostrva.

Slika 2: Besakih Temple

A kako su tekle pripreme?

  • Jednom davno, spremala sam Bali za poslovni razgovor i možda da nisam tad dobro naučila, ne bih ni imala prilike da ga upoznam.
  •  Nema žene koja nije bar tri puta gledala „Jedi, moli, voli“ i poželela život poput Elizabet Gilbert, naročito poslednju priču u kojoj doživljava ljubavnu renesansu na Baliju
  • Instagram, meka fotografija koje ti prave zazubice, prikazao mi je profil @balidaily na kome pršte najlepši lokaliteti indonežanskog hindu ostrva

I tako, misleći da sam potpuno spremna za prvi susret sa Azijom (ne računajući istanbulski okrajak najvećeg kontinenta), osetila sam saobraćajni haos na uskim ulicama prepunih skutera, ubera i turističkih kombija. Posle osvežavajućeg tuša, upoznala sam i tradicionalnu hranu babi guling u nekoj vrsti šatora koju Balinežani zovu varung. Podloga je, naravno, pirinač, a „preliv“ svinjske iznutrice, uši i repić. Neću ga više opisivati, jer na papiru izgleda „ukusnije“ nego što zaista jeste. Bledi pogledi nakon posluživanja preljute supe i babi gulinga, iščezli su nakon par zalogaja. Tako siti, otišli smo na prvo noćenje u hotelu „Zia“ gde su nas na krevetu čekali labudovi od peškira i latice ruža. Ko zna koji „honeymoon“ za mene i Mačkonju…. I smislim tu kako da napišem tekst šta uraditi za 8 dana na na Zelenom parčetu raja.

Slika 3: Varung i babi guling (Brankica Kilibarda)

Dan 1: Na Baliju u ovo doba godine (avgust), sunce se budi oko 6 i već tad ulice počinju da zuje: male perionice veša sortiraju kese turista iz obližnjih hotela, deca oblače uniforme i sedaju na bicikle žureći u školu, žene spremaju “canang sari” – korpicu od palminog lista punu cveća i mirišljavih štapića i stavljaju ispred ulaza. Budim se zajedno sa njima, ne zbog džet-lega, već da bih iskoristila dan od samo 12 sati, tako netipično za  letnje uslove. Za doručak nas čeka švedski sto koji čine pirinač, nudle, jaja, soja sos, čili, krem, voće, kafa  i mleko. Imamo podlogu za prvo lutanje ulicama Kute, najpoznatijeg turističkog mesta Balija  na obali Indijskog okeana. Ogromna plaža namenjena je surferima, kornjačama i travi koju su naneli talasi. Menjamo evre u indonežanske rupije i postajemo milioneri (kurs 1 EUR = 16300 IDR).

Slika 4: La Brisa Beach Bar (Brankica Kilibarda)

Sad već možemo na prvo kupanje. Do Čangua ima samo 15 km što bi u prevodu sa balinežanskog značilo oko sat – sat i po vožnje. Kako nismo uspeli da se iscenjkamo za taxi-skutere, uleteli smo u auto taksi i prošli jeftinije, ali stara dobra „ko ne plati na mostu, plati na ćupriji“ opet je stupila na snagu. Samo smo stali usred pirinčanih polja u dvosmernoj ulici širine 1m i 25cm i čekali 45 minuta. Nakon toga smo uredno platili nasmejanom vozaču koji nijednom nije upotrebio sirenu i produžili pešice 3km. „La Brisa“ beach bar vredeo je svakog koraka na avgustovskom suncu. Bazen, crna vulkanska plaža i morski plodovi sa pogledom ka moćnom okeanu – hvala svakoj kapljici znoja prilivenoj na putu do Čangua.

Slika 5: Changgu

Dan 2: Nakon čiliranja na plaži i prilagođavanja novoj klimi, narednog dana smo istraživali u unutrašnjosti ostrva. Prva stanica: Šuma dugorepih makakija (Secret Monkey Forest), nevaljalih majmuna za koje je potrebno posebno uputstvo za ponašanje. Ne gledaj ih u oči, ne nosi naočare na temenu glave, ostavi ranac u kombiju, samo su neke od mera upozorenja koje je vodič Mlađa ili ti bog-otac Balija saopštio pre ulaska u njihovo carstvo. I pored toga, podivljali su za bočicom tečnog kiseonika i popili je.

Slika 6: Secret Monkey Forest (Brankica Kilibarda)

Posle majmuna, slonovi, odnosno samo njihova pećina (Elephant cave ili Gia Gajah). Umivanje u svetoj vodi radi povratka u dvadesete godine života, slikanje pored bazena sa lokvanjima i pauza za dezert od crvenih mini banana, ostali su umotani u sarong, jer smo žedni krenuli ka mestu gde se pravi najskuplja kafa na svetu – kopi luwak.

Slika 7: Elephant cave (Brankica Kilibarda)

Priča ne bi bila egzotična  prilikom spominjanja cene (pola kilograma grama košta od 100 do 600 dolara), ali obara s nogu činjenicom kako nastaje luwak. Cibetka, životnja nalik lemuru, noću se penje po arabusta drveću i jede crvene bobice. U njenom trbuhu odvija se proces pročišćavanja zrna od viška kofeina i proteina, a zatim se ona “isprazni”. Od njenog izmeta osušenog na suncu, prži se luwak. Prosto rečeno, maca iskaki kafu i ti je popiješ. Than one coffe for me, please! I tako, posle maženja cibetke, popih egzotiku za 3 evra (sve ostale kafe za degustaciju su besplatne).

Slika 8: copi luwak

Hedonizam bejasmo nastavili u Kintamaniju, odakle smo uz jake azijske ukuse kari piletine uživali u svežem vazduhu i pogledu ka jezeru Batur i vulkanu Agung (restoran Sari Mountain View). I kada smo svarili hranu, ili bar mislili da jesmo, otišli smo na ljuljašku na rubu terase, pripremu za čuveni Bali Swing. Tla pod nogama nije bilo, ali glasa u grlu jeste za vrisak koji je uzdrmao brda.

Slika 9: Kintamani

Još smo imali vremena za čuveni Ubud market i šoping. Iskreno, nismo pronašli bog-zna-šta, jer je svaka druga tezga sa „lovcima na snove“ (dreamcatcher), okruglim tašnicama, magnetima u obliku dasaka za surf i krpicama poput šarenih pantalona i haljina, kao i majica sa natpisom „I love Bali“. Nekoliko minuta bilo je dovoljno za, ne baš tako spretne, cenkaroše, koji su ipak otišli na ono što im mnogo više prija – kafu i sladoled od banbusa i zmajevog voća. Noć je već klizila niz brda, a sićušni kafići i umetničke galerije i dalje su pulsirali. Došlo mi je da potražim Ketuta, ali nađoh samo most pored koga je Liz pala u kanal pre nego što je upoznala Felipea.  Uzgred, kad izađem iz “Eat Pray Love” scena, Ubud je grad sa oko 30.000 stanovnika i teško je sagledati ga kao posebnu celinu, jer se spojen sa još 13 okolnih sela. Centar je kulture na Baliju i mesto u kome živi deo kraljevske porodice. Okružen poljima pirinča uz zvuke gamelan orkestra, poziva vas da neko veče provedete u raskošnim vilama sa bazenima na litici i probudite se uz čavrljanje ptica, igru majmuna i plutajući doručak. Iskreni savet ukoliko imate malo više dana..

Slika 10: Sari Mountain View

Dan 3: Šta je Bali bez priče o religiji? U Indoneziji, najvećoj zemlji na svetu u kojoj je dominantan islam, Bali je izuzetak. Naime, najzastupljenija religija na ostrvu je hinduizam. Još u 4.veku hinduizam je stigao u Zemlju od 13000 ostrva sa indijskim trgovcima i na Javi se utemeljila hinduistička dinastija. Islamski ustanak izbio je u 16.veku i kraljevska porodica imigrira na susedno ostrvo. Mnogi verski objekti potiču iz tog perioda, a karakteristično je to da svaka kuća, hotel ili bilo koji drugi objekat ima svoj hram. On se sastoji od tri dela: glave ili prostora za bogove, tela za ljude i nogu za demone.

Slika 11: hram

Facsinirana njihovom posvećenošću bogovima, nisam mogla a da ne vidim najsvetije mesto za Balinežane – Besaki hram. Kako do njega ima oko 3-4 sata vožnje (gužva se nikad ne može proceniti, nešto slično kao kod nas na granicama), napravili smo pauzu za kafu sa pogledom na cvetna polja i Nusa Penidu.

Slika 12: Bukh Jambul

Još mogu da osetim te mirise. Samo želim da zaboravim onaj iz toaleta sa čučavcem i posudicom za polivanje. Visoke palme grebale su oblake za koje sam mislila da će doneti kišu. Prevarila sam se, oni su samo bili tu da nam zaklone pogled na najviši vrh ostrva (3031m) i aktivni vulkan Agung, koji se nalazi tačno iza hrama Besaki. Preslatke devojčice koje prodaju razglednice izmamile su mi 20.000 rupija, a kako je ovo najsiromašniji deo Balija, nije mi bilo žao da kupim sarong bez cenjkanja na pijaci ispred hrama. Obišli smo kompleks, ali nismo mogli da uđemo u centralni deo za hinduističke ceremonije. Svaki ulaz u hram ima kapiju koja se po legendi zatvara ukoliko zlo pokuša ući. Ali, ovde zlo kao da ne postoji, svi ljudi su nasmejani, vredni i puni zanimljivih priča. Jedna od njih je vezana za dobijanje imena u porodici.

Prvorođeni se uvek zovu Vajan, Putu, Gede, a ženska deca Li Nu (reč vajan znači najstariji). Drugo dete nosi ime Made, Kadek ili Nenga, treće Nioman ili Komang, a četvrto Ketut. Ako porodica dobije i peto dete, zovu ga Vajan Balik ili Ponovo Vajan.  Muška i ženska imena se razlikuju u prefiksu: I za muškarce i Ni za žene.

Prezimena ne postoje, već se ljudi razlikuju po kastama kojima pripadaju: Sudra, Vesija, Ksatrija i Brahmana. Kao i u Indiji, na Baliju postoji sistem kasti, ali mu se ne pridaje veliki značaj.

Slika 13: Besakih Temple

Potpuno ponizni pred ovim velikim ljudima, napustili smo hram koji vekovima drhti zbog dima i vatre Agungove lave. Sledeća stanica nam je Palata na vodi ili Tirta Ganga, koja je dobila ime po svetoj indijskoj reci Gang. Najnovija je balinežanska palata sagrađena  1946.godine. Dobrodošlicu su nam poželeli šišmiš, zmija i iguana, a ja sam, progonjena strahom, već prošla kroz kapiju nekadašnjeg kraljevskog poseda. Stotine ljudi hodalo je po “lotosovim” pločama, preskakajući jezero i narandžaste ribe koje se bartgaju zbog hrane. Na sredini kompleksa, nalazi se vodoskok, što istočnjačke modne blogerke koriste kako bi napravile istagramsku fotografiju od nekoliko hiljada lajkova, dok se iza njih stvara gužva.

Slika 14: Tirta Ganga

A posle gužve, uvek treba iskulirati. Spustili smo se na Virgin beach, ručali ribu, naručili masažu i uskakali u talase. Da li treba da napomenem da upravo oslikanu priču zovem odmor?!

Slika 15: Virgin Beach

Dan 4: Kiša koja je pretila u nekom momentu prethodnog dana, probudila me je sa svitanjem. Nije onaj prolazni oblak u pitanju, karakterističan za tropske predele, već je ovo nešto poput naše dosadne jesenje kiše. Zar tako da dočekam dan kada ću videti Tanah Lot?

Slika 16: Tanah Lot

Međutim, shvatila sam. Neko na kiši samo pokisne, a drugi oseti kišu. Danas sam drugi. Ne kupujem kabanicu, ne nosim kišobran. Uživam u svakoj kapi koja se slije niz moje lice, okvasi mi ruke i namoči stopala. Hodam preko kamenja, dok mi se talasi lome o korake.  Približavam se hramu svete zmije (kakav paradoks da zmija bude simbol znamenitosti koju sam najviše na svetu htela da vidim), jednom od sedam čuvara obala Balija. Hvala oseki što mogu da koračam do njega i što ga vidim tik ispred sebe. Ne, ni kiša ni hiljade Kineza sa fotoaparatima me ne ometaju da uživam u moći hrama na steni.  On je moj dokaz da se snovi ostvaruju.

Slika 17: Tanah Lot (Brankica Kilibarda)

U likovanju nad svojim životom imala sam samo 45 minuta, jer nas je put poveo na pirinčana polja Jatiluwih koja se nalaze na listi UNESCO-ve baštine. Terase pirinča pune vode koja se preliva iz više u nižu pokrivaju oko 600 hektara. Turisti idu označenim putevima, dok lokalci hodaju blatnjavim poljima. Nova želja se javila istog momenta. Izula sam papuče i bosa prošetala po blatnjavim ivicama terasa. Još jedno stapanje sa prirodom. Da li ću danas postati Geja, majka zemlja iz antičke mitologije ili ću po povratku kući postati pastirica? Mislim da sam od gladi počela da haluciniram, pa mi je ručak sa pogledom na polja riže povratio snagu za dalje putešestvije.

Slika 18: Jatiluwih Rice Terrace

U magli, mistično provirujući, čekao nas je Ulun Danu Baratan. Na samoj obali jezera nije bilo refleksije, samo je iz njega izranjala tužna priča od žrtvovanju jelena balinežanskim bogovima. Niko ne zaboravi da popije sok od jagode u obližnjem restoranu, ali ja nisam zaboravila da pomazim bambija.

Slika 19: Ulun Danu Baratan

Dug put do Kute, presekli smo posetom Taman Ajunu, još jednom od hramova – simbola ostrva. Utisak? Nije ga više bilo, odavno je isparila kafa, a dosadni pritisak samo padao u ritmu kiše. Ne znam da li sam ikad više želela što pre da stignem na polaznu tačku.

Slika 20: Taman Ayun

Dan 5: Noć nije promenila ništa. Nastavila je da pljušti. Plava kabanica je otrčala iza hotela da odnese veš na pranje i uletela u hol u kome nas je čekao vozač za wannabe glamurozni dan. Pitao nas je, pomalo zatećen našom odlukom, da li zaista želimo u Sundays Beach Resort? Kao da je sunce u zenitu pržilo, dobio je sigurni odgovor Yes! Kako smo prolazili pored aerodroma i ogromne staue Garude, kiša je popustala. U raskošnom kompleksu na obali mora, sačekalo nas je sunce. Cena ulaznice je 45000 rupija (oko 28eur), a uključuje vaučer od 15000IDR za hranu i piće, ležaljke (tj. lazybag-ove),suncobrane, peškir, korišćenje uspinjače i infinity pool. Odmor usred odmora. Rub bazena što preliva u šumu i more. Za sve pare, što bi se reklo!

Slika 21: Sundays Beach infinity pool

Dan 6: Dan za ostvarenje želja je svanuo. Sunce nas je probudilo posle burne noći u svakom smislu reči. Zemljotres oko 7 Rihtera pogodio je susedni Lombok, pa smo u holu čekali da prođu potresi. U prvi mah nije svejedno, ali onda racionalno razmisliš da si u trusnom području i da ovde ljudi svakodnevno žive sa dozom opasnosti od zemljotresa i vulkana. Tada sam mirno zaspala dok mi sunčani zraci nisu čačkali kapke i terali da se spremim za dan pun avanture.

Slika 22: mini banane za maxi majmune

Napravili smo diverziju zbog kineskih i ruskih modelsica sa minimum šest odevnih kombinacija i umesto na rafting najpre otišli na Bali Swing da ih preduhitrimo u zaposedanju ljuljaški. Usred šume, pored reke Ajung, na palmama vezani su dugi konopci sa daščicom na sredini. Postoje tri nivoa težine, od najlakše ili ljuljaške za fotografisanje do najteže ili ljuljaške za vrištanje. Gledanje snimka prethodne večeri, naterao me je da se zapitam šta zapravo želim. A želim adrenalin. U red za hardcore swing! Mačkonja nije bio zabavan guračima i čoveku-kačilici. Previše težak i bez glasa. Onda su se ređale žene koje su letele daleko iznad krošnji i molile za sporiji tempo. Uf! Nema nazad. Sela sam. Naslonila se. i prepustila doživljaju. Letom do krošnje terala sam strah od povratka do gurača, jer u momentu kada te zanjišu izletiš iz kalupa. Sve jače i jače. Nadala sam se da su dva minuta prošla, jer mi je već mučnina obuzela želudac. Smirila sam ga u gnezdu, gde mi je Mačkonja pokazao naše mesto pod ovim nebom.Slika 23: Bali Swing – nest

Grupa se skupila i nastavili smo do rafting baze. Navukli smo pojaseve, dobili kacige i malo mirisa znoja od svih prethodnih raftingaša. Konačno na raftingu! Zbog ledene vode nikad nisam bila u mogućnosti da uživam u Drini i Tari, pa mi je Ajung bio odlična alternativa. Na prvom “sedištu”, prva na udaru bukova, uživala sam u prizorima okolne džungle iz koje se odjednom stvorio raskošni kompleks vila. Okupali smo se u vodopadu, napravili pauzu za Bintang pivo i sveži kokos, pa bukvalno sleteli u zaliv koji je označio kraj dvočasovne vožnje.

Slika 24: Rafting

Nakon ručka, uputili smo se u  Park ptica, meni emotivno jako važan zbog ljubimaca koje sam ostavila kod roditelja. Tu su bili Kicijevi i Ljubičini rođaci, pa sam im pustila da mi se popnu na glavu, bukvalno. Leteli su naokolo potpuno slobodni, flamingosi uživali u svojoj kiselkasnoj vodi, paun jurio Mlađin kapućino, dok smo mi lagano jeli sladoled i jedine ukusne kolače na Baliju.

Slika 25: Bali Bird Park

Dan 7: Šta bismo mi drugo posle avanture, nego uživali na plaži. Plažni dan otvorila je Nusa Dua, kompleks rizortova. Dođeš u jedan, zauzmeš ležaljke uz plaćeno piće i kupaš se u kom želiš bazenu, šetaš slobodno kroz luksuzna dvorišta hotela i pokušavaaš da se osvežiš u moru, čiju dubinu je odnela oseka. Prepešačila sam skoro kilometer, a voda mi je i dalje bila do kolena. Odustajem!

Slika 26: Nusa Dua

U tom trenutku mislila sam da ću se kupati na Dreamland plaži, najlepšoj po preporuci mnogih blogova. Međutim, tamo je plima učinila svoje i nanela ogromne talase od kupanja bilo je samo buć u talas. Zaboravila sam da vam napišem svoj šok po ulasku u oazu nezavršnih gorostasnih hotela, pustih bulevara i duha Severne Koreje. Da li sam očekivala više od ove plaže ili su me samo mučnina i dijareja i dalje golicale, ali oduševljenje je definitivno izostalo…

Slika 27: Dreamland Beach

Zalazak sunca dočekali smo na Ulu Vatu, kod istoimenog hrama na litici gde se u 18h održava tradicionalna balinežanska predstava – kečak ples. Sedamdeset plesača izvodi delove indijskog epa Ramajana u centru prepune arene. Svaki posetilac dobije scenario podeljen u četiri čina da može razumeti dešavanja. Koračajući stazom kroz mrak i podivljale majmune, dođoh do kombija da odgledam još jednu predstavu. Dugorepi nevaljalac je oteo čoveku naočare i pobegao preko parkiranih automobila. Jurili su ga mnogi, ali ga niko osim njegovog druga iz “bande” nije stigao. Iskreno, zanimljivija predstava od prethodne.

Slika 28: Ulu Vatu

Dan 8: Pakujem stvari i sa Mačkonjom ih selim kod naših frendica na trećem spratu. Doplatili smo “late check-out” za jednu sobu da bismo mogli da se istuširamo pred kasno-večernji let za Dohu. Poslednji dan na istoku provodimo potpuno zapadnjački: jutarnja kafa u Starbucks-u, kupanje na krovu hotela u bazenu “Seven Rooftop” i ručak u italijanskom restoranu (dobro ne baš u onom Džejmi Olivera). Jurimo suvenire po uličicama Kute i još malo upijamo atmosferu balinežanskih ulica. Taman toliko da mogu napisati zaključak.

Slika 29: Seven Rooftop

A zaključak je nikad jednostavniji. Bali je oaza prirode i magija zelenila, pun nasmejanih lica i surferskih plaža. Bali je ostrvo na kome žive bogovi. On je moje zeleno parče raja.

Slika 30: Kokos

13/08/2018 Bali, Indonezija

foto : Brankica Kilibarda – http://teorijatrulejabuke.blogspot.com/