Posted in Vremeplov u Rimu

Vremeplov u Rimu

Vremeplov u Rimu Posted on June 9, 2018

Možda svi putevi vode u Caput Mundi (“Večni grad”), ali moji putevi pisanja ga večito zaobilaze. Grad muzej u kome svaki korak priča priču, svaka fasada oslikava umetnost, a svaki kamen piše istoriju, krupan je “zalogaj” za prosečne poznavaoce slikarstva, arhitekture, vajarstva i arheologije. Međutim, novogodišnja odluka da više pišem, navela me je i da razmislim zašto to radim. Kao što i sami možete zaključiti, neke novogodišnje odluke se sprovode u junu, ali što bi narod rekao “Bolje ikad nego nikad“. Sad mi je „kvrcnulo“ u glavi da sam zapostavila pisanje, a ova slova su moj ventil ka nekom lepšem svetu.

Pišem iz ljubavi, pišem da ne bih zaboravila osećaj koji me obuzme kada putujem, pišem da bih gradove pozicionirala u svojom imaginarnom koferu i otpakovala ih kada me zasvrbe đonovi. Pišem o svom doživljaju nekog mesta, a ne o škrtim vikipedijskim činjenicama. Pišem, jer svakom novom pričom grad se obogaćuje, pa čak i grad koji pliva u literalnom bogatstvu. “Veni, vidi, vici“ i naravno Scripsi…

Grad koji je bio i ostao prestonica države (zbog čeka ponosno nosi nadimak Večni grad), za mene je uvek predstavljao imperativ za pisanje. Ne znam odakle da počnem ni gde da završim. Ne znam šta bih istakla, a da nešto drugo ne zapostavim. Panika navire u moje prste dok kucam svaku reč o prestonici sveta. Dragi Grade, oprosti ako pogrešim negde, ovo je samo moj doživljaj tvoje lepote i uzvišenosti!

Pre mog prvog odlaska u glavni grad Italije (6 godina je prošlo od tad) zanimalo me je zašto se uopšte kaže „Svi putevi vode u Rim“? Gde će to mene u ovom gradu put odvesti? Nije teško pogoditi – u centar! Na ulazu u Saturnov hram u Forumu postojao je stub (neka vrsta putokaza) „Zlatni miljokaz“ koji je podignut na inicijativu imperatora Oktavijana Avgusta 20.godine p.n.e. Stručnjaci smatraju da su sve razdaljine merene od njega i da je uptavo ova skoro 4m visoka građevina bila početna tačka svih puteva u Carstvu. Imperator Konstantin je, preselivši prestonicu u još jedan grad na sedam brežuljaka, Vizantion (današnji Istanbul) izgradio novi miljokaz i nazvao ga „Milion“. Njegovi tragovi su izbrisani izgradnjom carigradskog akvadukta, dok osnovu rimskog možemo videti šetajući bogatim arheološkim nalazištem – Rimskim Forumom.

Ako je Rimski Forum prva tačka sa koje polazimo i posle 2038 godina, onda je druga svakako jedno od sedam čuda modernog doba, Koloseum. Ta grdosija, najveći amfiteatar na svetu, budi dvostruke emocije: sa jedne strane divljenje neverovatnoj genijalnosti ispoljenoj kroz arhitektonske bravure, a sa druge tugu zbog brutalnih borbi u kojima su se gasili životi preko 500.000 robova i životinja zarad aplauza publike i demostracije moći. U izgradnji simbola grada koja je trajala 10 godina, učestvovalo je 60.000 robova po nalogu cara Vespazijana iz dinastije Flavijevaca, pa je najpre objekat nosio ime Vespazijanov ili Flavijev amfiteatar. Imao je oko 87.000 sedišta i numerisane karte (odnosno glinene pločice) za svaki spektakl. U njemu je vrebala smrt, ali i slava. Gladijatori, koji su pretežno bili robovi ili ratni zarobljenici, imali su šansu da prežive. Po nekim statistikama, od 18 gladijatora puštenih u arenu, 15 bi iz nje izašlo živo. Svetski hit iz 2000.godine sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi, pokazao nam je šta predstavlja kraj borbe – poštedu ranjenog borca (imperatorov palac na gore) ili njegovu smrt (palac na dole).

***Inače replika Koloseuma za potrebe “Gladijatora” izgrađena je na Malti sa ulaganjem većim od milion dolara.

Nakon zemljotresa u 14.veku, postaje kamenolom iz koga se materijal koristio za izgradnju bolnica i crkava, uključujući i Baziliku Svetog Petra. Papa Benedikt XIV ga je 1780.godine proglasio za sveto mesto. Red za ulaz se proteže više od kilometra, pa ću i ovaj put ostati uskraćena za oblazak ovog moćnog zdanja. Cena ulaznice za Koloseum sa Rimskim Forumom i brdom Palatin je 17.5eur.

Ukoliko vam se ne čeka red ili ne želite da plaćate ulaz, možete pogledati Forum sa Kapitola, jednog od sedam brdašaca na kojima je nastao Rim. Proći ćete preko Kampidolja, trga koji je projektovao Mikelanđelo, kao i pored skulpture Vučice, zaslužne što ovaj grad uopšte i postoji. Po legendi, vučica Martia je pronašla sinove boga Marsa, Romula i Rema, na obali Tibra i dojila ih, dok ih nije uzeo pastir Faustul. Romul je osnovao grad 753.godine p.n.e. u dao mu ime Roma, prethodno ubivši svog brata. U grad su se počele doseljavati izbeglice, lutalice, pastiri i može se reći da je bio naseljeniji od današnjeg Njujorka.

Belina spomenika prvom kralju ujedinjene Italije Viktoru Emanuelu II, Oltar domovine – Altare della Patria, potpuno iskače iz žuckastih i sivkastih nijansi okolnih građevina na Trgu Venecija. Vidljiv je sa mnogih tačaka u gradu kako zbog veličine, tako i zbog položaja na brdu. Popeti se stepenicama i obići kompleks je potpuno besplatno, a gratis dobijete i fotografiju sa galebovima, koji obožavaju da poziraju na ovom mestu. Samo ni po koji cenu nemojte sedeti na stepeništu, strogo zabranjeno i dobićete kaznu!

Sa stepeništa mermernog kompleksa Il Vitoriano, pod uglom od 90 stepeni gledam  u Via del Corso, ulicu načičkanu prodavnicama svetskih brendova, koja se na suprotnom kraju “uliva” u  najmisteriozniji trg u gradu, Piazza del Popolo. U periodu između prve i druge posete Rimu, pročitala sam „Anđele i demone“, pa mi je Trg naroda budio posebno interesovanje. Njegov elipsoidni oblik, tri crkve, kapija – Porta del Popolo, vidikovac Terazza de Pichio u parku Vile Borgese i naravno egipatski obelisk bili su neprestano u fokusu mog fotoaparata. Pokušavala sam da se setim priča Dena Brauna, ali u momentu kada sam kročila u crkvu Santa Maria del Popolo, skriveni simboli počeli su da izviru sa svih strana. Prva neobična činjenica je njena gradnja na grobu Nerona, imperatora koji je spalio grad i bespomučno progonio hrišćane. Priča se da je 1099.godine toko izgradnje crkve Neronov duh opsedao mesto. Papa Paskal II je ceremonijalno srušio orahovo drvo koje su nastanjivale vrane i time „očistio“ temelje bazilike od zlih duhova. Setila sam se „Staze prosvetljenja“ čije se tajne u knjizi „Anđeli i demoni“ kriju u kapeli Čigi, dizajniranoj od strane Rafaea Santija. Putokaz su skulpture Đan Lorenca Berninija i prvi od četiri oltara nauke, odnosno jedan od četiri elemenata prirode – zemlja.

„Habbakuk and the Angel“ – anđeo sa rukom podignutom u pravcu Trga Svetog Petra odvešće me do još jednog Bernijevog remek-dela. Osim što je projektovao trg, bio je i jedan od dizajnera najveće bazilike na svetu.

Najbolje vreme za nasumične korake ka Tibru i gorostasnoj kupoli Crkve Svetog Petra je smiraj dana. Zalazak sunca, krik galebova i duh antike naježiće kožu i najhladnokrvnijim posetiocima. “Srce” Vatikana, najmanje države na svetu, je crkva u kojoj je prema istraživanjima arheologa i epigrafiste Margarite Gvarduči, sahranjen prvi papa – Sveti apostol Petar. Zanimljivo je da jedan od najznačanijih verskih objekata na svetu nije i katedrala već papina crkva. Od oko 100 kripti smeštenih u njoj, u 91 tiho počivaju pape, ali i sveti rimski imperator Oto II i kraljica Kristina, koja se odrekla trona i “uzela” katoličku veru. Ko uđe u baziliku, želi videti i njen biser – Mikelanđelovu kupolu do koje vodi 491 stepenik. Ono što našem oku nije dostupno je svakako tajni arhiv sa oko 85km polica u kojima se između ostalog čuvaju najznačajniji istorijski dokumenti, poput rukom pisanog transkripta Galileu Galileju zbog jeresi, zahtev engleskog kralja Henrija VIII za poništenje braka sa Katarinom Aragonskom kako bi se oženio Anom Bolen (priča o protestantizmu kao zvaničnoj religiji Engleske), pisma žalbi Mikelanđela Buonarotija da mu se plati rad na oslikavanju Sikstinske kapele. Vekovi turbulencija i previranja oko najškakljivije teme – vere, složeni su u odajama papske države.

Noć se spustila na glavni grad Italije, ali on još nije zaspao. Zove nas u ulice boemske četvrti Trastevere, gde ćemo uz žamor, zujanje vespi, muziku, odličnu picu i pastu, kao i vrhunsko vino provesti veče. Ujutru crvenom linijom metroa, dolazimo do Vatikana kako bismo nastavili na istražujemo obalu Tibra.

Sa iste strane reke, nekoliko stotina metara od Trga Svetog Petra nalazi se nekada najviša građevina Rima – Hadrijanov mauzolej ili Anđeoska tvrđava (Castel del Angelo). Podzemnim tunelom spojen je sa Vatikanom, kroz koji su se neko vreme sprovodili verski zatvorenici poput Đordana Bruna. Kada je kuga zavladala Rimom, papa Grgur je molio boga da se epidemija zaustavi. Po legendi, upravo na ovom mestu se pojavio Arhangel Mihailo i zaustavio “crnu smrt”. Papa Pije II sagradio je kapelu na tom mestu, dok se na vrhu nalazi bronzana statua spasioca grada.

Vraćam se na levu obalu reke, preko ostrva Tiberina do Usta istine. Bocca della Verita – antički mermerni reljef uzidan u zid crkve Santa Maria in Comedin, predstavlja bradatog čoveka sa otvorenim ustima. Smatra se da je lik inspirisan paganskim bogovima, a legenda propoveda da je reljef napravljen od strane čarobnjaka Vergilija kako bi ljudi otkrivali prevare svojih partnera. Svetsku slavu doživela su “glumeći” u filmu iz 1953.godine “Praznik u Rimu”. Iza crkve, vire neobične krošnje visokog drveća, “živa ograda” Circo Massimo.

Najstariji stadion u Rimu je ujedno i najveći stadion u ljudskoj istoriji. Ne bi možda bilo teško poverovati u ovu činjenicu da Circo Massimo nije izgrađen između brdašaca Palatin i Aventin u 6.veku p.n.e. Danas je gradski park i služi za velike koncerte i proslave. Legendarni rok bend Rolling Stones je na ovom mesu okupio oko 500.000 ljudi, dok je na istom mestu 2006.godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu italijansku reprezentaciju dočekala oduševljena masa.

Penjem se na brdo Aventin, pored baštica punih ruža i Parka narandži (Giardino degli Aranci). Put se završava ispred malteškog poseda, vrata sa ne tako običnom ključaonicom. Kada stanete ispred nje, nalazite se na teritoriji Italije, gledate kroz drvored Malte u kupolu Crkve Svetog Petra, odnosno Vatikan. Ako u momentu špijuniranja saznate da je nedelja, opet pređite most, jer vas sa druge strane reke čeka veliki buvljak Mercato di Porta Portese, gde možete naći razne đakonije –od igle do lokomotive.

Kad završite sa šopingom, vratite se u centar, jer nikako ne smete otići iz Rima, a da ne bacite novčić u Fontanu di Trevi i naravno zamislite želju istu kao i svaki turista – vratiti se u “večni grad”. I kada ga pogledate još jednom sa platoa Trinita dei Monti, na vrhu Španskih stepenica, shvatićete i zašto se treba ovde vratiti.

Mogla bih još barem 10 najzanimljivijih lokaliteta da spomenem, ali Rim je mnogo više od toga. U njemu treba shvatiti zašto je Mojsije baš u Crkvi Svetog Petra u lancima, šta kriju staze parka Vila Borgese, kakav je osećaj piti kafu ispred Panteona – “hrama svih bogova”, upiti zrake sunca na Piazza Navona, ručati uz miris cveća sa Đordanom Brunom na Campo de’Fiori, ući u metro na Terminiju i shvatiti šta znači gužva, proći ispod Konstantinovog slavoluka, igrati se sa mačkama na mestu gde je ubijen Gaj Julije Cezar – Largo di Torre Argentina, pogledati visoko ka vrhu Trajanove statue, osetiti moć Aurelijanovih zidina.

I opet se pitam kako da završim priču o Rimu, gradu koji nijedna priča ne može opisati. Neka sam probala, sebi da zagolicam želju koju će mi ostvariti dva novčića u Fintani di Trevi – da treći put odem u “večni grad”. Za njim je želja večna…

01/05/2017 Rim, Italija