Posted in Stokholm - Mamma Mia kakav grad Švedska

Stokholm – Mamma Mia kakav grad

Stokholm – Mamma Mia kakav grad Posted on March 2, 2018

Vadim nepotrebne stvari iz bekpeka i još jednom čekiram putnu listu “must have”. Gledam vremensku prognozu za najseverniji grad mojih putešestvija. Sunce i sneg se smeškaju sa aplikacije. Obuvam svoje tek tri meseca stare čizme sa deklaracijom za kišu, sigurna da mi druga obuća za četiri dana neće biti potrebna. Nikad nisam naučila lekciju zlatnih rezervi… Krećem sa drugaricama autom do niškog aerodroma “Konstantin Veliki”, srpske Meke low-cost letova. Držim u rukama boarding pass za Ryan Air kojim do Stokholma letim za 10 evra. Skandinavija…

Mamma Mia, here I go again!

Poznat kao “najveći mali grad” ali i “najmanji veliki grad”, prostire se na arhipelagu od 14 ostrva u Baltičkom moru koja nastanjuje oko 1,5 miliona ljudi. Zbog ovakvog položaja, poznat je kao “Venecija severa”. Od aerodroma Skavsta do glavne železničke stanice nam je potrebno oko sat i dvadeset minuta. Put nam “skraćuje” besplatan wi-fi u shuttle busu kompanije “Flygbussarna”.

Prošla je ponoć i prtljag nam odmaže da prepešačimo 1200 metara do ulice Dalagatan i broja 30, odnosno mesta na kome se nalazi i istoimeni hostel. Mogu reći da smo u neposrednom susedstvu zgrade u kojoj je živela Astrid Lindgren, spisateljica čija je mašta stvorila lik riđokose nestašne devojčice sa pegicama, Pipi Duge Čarape. Neustrašiva i samostalna, Pipi sa svojim najboljim prijateljima konjem i majmunom, ostvojila je srca dece širom sveta još davne 1945. Kao da je sa nama u Stokholm taxi vozilu (koje pozivate na broj +468 150000, možete platiti karticom i sporazumeti se sa vozačem na engleskom) i priča nam o usputnim otmenim zgradama, davno zatvorenim kafićima i tišini koja vlada pustim ulicama. Ulazimo u sobu, dovoljnu veliku tek da skočiš na krevet iz mesta i zaspiš bez naglih pokreta. Nakon toplog tuša, to je najlakša stvar koju mogu uraditi.

Give me, give me, give me a bed after midnight…

Budi me sunce koje golica bele venecijanere ispred moje glave. Vidim “kanađanke” kako lagano koračaju, točkove automobile kako se usporeno okreću i pokušavam da isključim slow motion u svojoj glavi.  Iz suterena se možda najbolje vidi stil života jedne netipične metropole. Take it easy! Lagano izvirujemo iz “rupe” i idemo ka pešačkoj zoni, Drottninggatan. Kupujemo doručak u pekarici modernog industrial dizajna –  Fabrique.

Semla se šepuri u izlogu, a oko nje ponosno stoje i drugi lepotani puni šećera koje ne smem ni da pogledam. Kraljica slatkoće, predstavlja tradicionalni nordijski kolač, po izledu najsličniji princez-krofni. Isečena slatka pogačica punjena je nadevom od badem-paste i slatke pavlake. Nakon doručka, nastavljamo ka Gamla Stanu, ulazeći u prodavnice za opremanje kuće (kojih čini mi se ima najviše u gradu, što mi je nekako i tipično za Skandinaviju) kako bismo se sklonile od ledenog vetra. Kao da upadamo u njegov vrtlog na mostu Riksbron. Zaklon nalazimo u dvorištu švedskog parlamenta. Dok sante leda plivaju po Baltičkom moru, ponovo im se približavamo na mostu Stalbron. Plove iza nas dok čekamo smenu straže, tačno u podne, ispred Kraljevske palate.

I eto nas, Stari grad ili Gamla Stan, jedna od najvećih i najbolje očuvanih srednjovekovnih četvrti Evrope, mesto gde je nastao Stokholm 1252.godine. Da li smo upale u muzej na otvorenom ili u bajku sa kućicama od čokolade? Đonovima trljam kaldrmisane ulice, šakama dodirujem šarene fasade i provlačim se kroz uske prolaze pune umetničkih galerija, dućana sa ručnim radovima, restorana iz kojih mirišu morski plodovi i suvenirnica načičkanih plišanim irvasima, vikinškim kapama i Pipinim narandžastim kikicama.

Skrećemo do gotičke katedrale koja nosi naziv Storkirkan ili Velika bazilika. Ona je dom skulptura “Sveti Đorđe ubiva aždahu” i “Josif i Marija”, a do 16.veka bila je luteranska crkva. Na ovom mestu su se venčali švedski monarsi princeza Viktorija i princ Daniel, 19.juna 2010.godine. U radijusu od 5 minuta hoda, nalaze se još 3 mesta sa moje top 5 liste Gamla Stana. Prvo čekiramo Finsku baziliku, jer se u njenom dvorištu nalazi najmanja skulptura u gradu – Gvozdeni dečak, u originalu Järnpojke. Dečak koji gleda ka mesecu, visok samo 15cm, “rođen” je 1954.godine. Po ljudskim kriterijumima, davno je izgubio epitet dečaka, ali u “gvozdenom” svetu on će uvek biti isti. Bacamo cente, dinare i krune ispred njegove majušne noge i nastavljamo dalje. Izbijamo na trg na kome su eksplodirale boje – Stortorget, ujedno i najstariji gradski plato. Dominantna građevina na trgu je Muzej Nobelove nagrade, ilustracija  kreativnosti 20.veka. Ugostiće vas sa filmom o 700 brilijantnih umova, dinamitom i knjigama koje su promenile svet. Otvoren je 2001.godine, na stogodišnjicu dodele Nobelove nagrade. Tri ličnosti kojima je posvećena stalna postavka su Marija Kiri, Nelson Mendela i Vinston Čerčil.  A mi nikako ne smemo zaboraviti našeg jedinog nosioca ovog prestižnog priznanja – Ive Andrića. Da se podsetimo samo 10. decembra 1961.godine kada mu je uručena nagrada za književnost od strane kralja Gustava VI u dvorani Koncertne palate Švedske akademije. Na tom mestu su pre njega stojali velikani poput Ernesta Hemingveja, Albera Kamija, Rabindranata Tagorea. Deo njegovog govora u tom svečanom činu izgledao je ovako:

“Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila.”

Volela bih da se svi oni koji kreiraju tv emisije (pre svega rijaliti programe), članke u novinama i ostale medijske sadržaje, imaju na umu reči legende naše književnosti i potrude se da utiču na pozitivan stav mladih i njihovu edukaciju, umesto plasiranja jeftinih i primitivnih ideja. I upravo na ovom mestu, želim da čujem:

The winner takes it all, the loser standing small…

Pre kafe i caramel cheesecake-a u jednoj od mnogobrojnih “Espresso House” kafeterija, idemo na vidikovac sa koga se pruža pogled na more i deo Stokholma. Eriks Gondolen je posle trga Stortoget, nabolja besplatna stvar u gradu. Popnete se liftom na poslednji sprat zgrade i izađete na balkon. Podivljali vetar jedva mi dozvoljava da izvučem telefon iz tašne i  panoramu švedske prestonice podelim na Instagramu.

Kad smo kod fotografije, u neposrednoj blizini se nalazi muzej posvećen upravo ovoj umetnosti – Fotografiska. Pored savršenih fotografija, možete uživati u najboljem muzejskom restoranu na svetu, sa pogledom na grad i luku. Muzej je inače otvoren do 1 sat posle ponoći, što je neverovatna činjenica za grad u kome je u glavnoj pešačkoj zoni, radnim danima posle 20h, teže naći čoveka nego usred Sahare.

U Stokholmu je hrana poprilično skupa za naš džep. Nemojte da vas zavaraju natpisi na srpskom sa ćevapčićima i pljeskavicama, jer koštaju oko 17 evra. Dobra stvar je što na mnogim mestima možete videti izložen meni ispred restorana pa tako i odlučiti hoćete li tu sesti ili ne. Naša odluka je mali tržni centar sa restorančićima u prizemlju – Soderhallarna. Imajte na umu i da Šveđani ručaju od podne do 2 najkasnije 3 posle podne, pa su tad sveži i topli obroci. Mi kasnimo, ali smo našle odličan kiš od spanaća i šunke. Cena od 8 evra je pristupačna za skandinavske uslove. Klopa je zaista odlična!

Nastavljamo u susret suncu i Ericsson Globe centru, najvećoj građevini hemisferičnog oblika na svetu. U njoj su održane dve Evrovizije u poslednjih 20 godina, 2000. i 2016.godine. Međutim, rekordan broj posetilaca došao je 2009.godine na koncert Metalike. Iza njega nalazi se Sky View, građevina poput Avalskog tornja koji će vam isporučiti Stokholm na dlanu.

Umesto još jednog pentranja, okrećemo se i nastavljamo metroom do glavne stanice, gde presedamo na turistički tramvaj broj 7. Idemo na ostrvo Đurgarden, jer smo naumile da obiđemo Muzej Vasa. Već sa prvim korakom sam fascinirana – ogromni brod je već tu, ispred mene. To nije običan brod, već onaj koji je posle samo jednog pređenog kilometra potonuo u prvoj plovidbi, koji je pod morem proveo 333 godine i koga danas gledamo 98% u originalu. Ova drvena grdosija ispričala nam je svoju životnu priču za 12,5 evra.

Nedaleko od njega su Nordijski muzej, kao i muzej grupe Abba, za koji pak treba izdvojiti duplo veću sumu novca. Ali uđite u hol da pogledate lutke mnogih učesnika Evrovizije. Mi ugledasmo Severinu u raskošnoj crvenoj haljini. Kako otići odavde, a ne staviti glavu umesto Agnete i Ani-Frid?! Jedna od najpopularnijih grupa svih vremena, bogata mega-hitovima, inspiriše nas da nastavimo dalje i skackamo po snegu kroz Skansen kao sedamnaestogodišnjakinje pevajući:

Dancing queen, young and sweet, only seventeen

Dancing queen, feel the beat from the tambourine

Skansen je “open air” muzej, selo u gradu kako bih ga najjednostavnije opisala. Upoznajemo se sa načinom života švedskih seoskih porodica iz 30tih godina, ulazimo u kuće bogatih i sirmašnih, obilazimo njihove prodavnice, družimo se sa nordijskim životinjama, obilazimo crkvu i vetrenjaču. Sneg ne prestaje da pada, a naš optimistički plan se polako gasi. Vraćamo se ka hostelu, prolazeći kroz najbogatiji deo bogatog grada. Prada, Gucci, Chanel svojim otmenim izlozima nam daju znak da ovde nećemo naći dobro mestašce za večeru. Pre marketa i gozbe u hostelu, ulazimo u gradsku biblioteku. Knjige u krugu oko mene, a ja nemam vremena da pročitam ni stranicu. Ako bih ikad poželela da živim u Stokholmu, moj dom bio bi čitaonica ove vanvremenske ustanove.

I kako bih drugačije zaspala nego uz pobedničku pesmu Evrovizije 1974.

Waterloo knowing my fate is to be with you…

Nekoliko stvari koje je potrebno da znate za put u Stokholm

  1. Kako doći do prestonice Švedske?
  • Avionom: Wizz Air iz Beograda i Ryan Air iz Niša lete na aerodrom Skavsta, koji se nalazi na 1,5h od Stokholma; Air Srbija leti na glavni aerodrom Arlanda
  • Autobusom: letnje proputovanje za Skandinaviju u organizaciji Jungle Travel-a

*** obratite pažnju na red vožnje shuttle buseva – “Flygbussarna” je najbolje rešenje; od aerodroma Skavsta cena povratne karte je 278 SEK, a od aerodroma Arlanda 198 SEK

  1. Kurs švedske krune
  • Obično kada odemo u neku zemlju u kojoj evro nije zvanična valuta, odmah odlazimo u menjačnice da kupimo valutu te zemlje

*** savet: ako nemate novac na kartici, bolje promenite veću sumu odmah i pitajte kolika je provizija (najčešće 9%, što je na 100evra, skoro 10 izgubljenih); vidite na primer kurs 1EUR-9,6SEK, a dobijete 1EUR-8,65SEK

  • U Švedskoj je bolje plaćati karticama, u tom slučaju je 1EUR-10SEK
  1. Cene kafe, hrane, ulaznica u muzeje, šoping
  • U centru grada ne teško je u kafiću popiti kafu ispod 4 evra, zato je najbolja ideja sesti u neki od brojnih Espresso House i naručiti duplu kafu za samo 50 centi više
  • Kolači se kreću između 3 i 4 evra
  • Ručak najpolivoljniji oko 8 evra, ukoliko želite pravi restoran, mínimum 15 evra izdojite
  • Hrana u marketima je viša nego u drugim evropskim zemljama, ali je to i dalje način da najjeftinije prođete – pastu, rižoto ili picu možete podgrejati u mikrotalasnoj za 3 evra
  • Ulaznice u muzeje se kreću oko 12-13 evra, dok je Muzej Abba 25 evra
  • Najpoznatija švedska marka je H&M, pa u njihovim radnjama možete naći zaista odlična sniženja, dok su regularne cene iste kao i kod nas
  • U malim prodavnicama, Evian voda je najjeftinija (dobro ste pročitali) i flašica košta 2,5 evra
  1. Taxi
  • U Stokholmu je gotovo nemoguće da naletite na divljeg taksistu koji će vas prevariti, jer su kazne zaista ogromne i niko se ne šali sa time
  • Ipak najbolja varijanta su Stockholm taxi + 468 150000 i Kurir taxi +468 30000
  • Primaju kartice i svuda je istaknut taksimetar
  1. Gradski prevoz
  • Za gradski prevoz je karta objedinjena i važi za metro, tramvaj, bus i trajekt. Kart aza 90 minuta košta 4,4 evra, a najviše vam se isplati za 72 sata koja košta 25evra
  1. Sporazumevanje
  • Čak i stariji ljudi perfektno govore engleski, tako da nema bojazni da ćete se negde izgubiti