Posted in Sladak kao kremšnita - Bled Slovenija

Sladak kao kremšnita – Bled

Sladak kao kremšnita – Bled Posted on October 26, 2018

„Ne postoji u Kranjskoj lepši kraj, ko s okolinom ovaj, što liči na raj“. Ako je slavni France Prešern ovako video Bled, sramota koju sam osetila pred sobom što nisam obišla slovenački biser dostigla je stopu pucanja. Šta mogu drugo uraditi po tom pitanju, nego spakovati ranac i krenuti na izlet?!

Obožavam da putujem kroz Sloveniju. Svaki put me oduševe zelena polja, beli vrhovi Julijskih Alpa, miris prirode. Prolazila sam i prolazila, ali nikada se nisam zadržala. Sada sam ciljano išla u Maribor i na Bledsko jezero sa specijalno izdvojenih 14 evra za dve kremšnite u Titovoj vili (koje ipak nisam tamo potrošila).

Svratili smo u Maribor na doručak. I dok smo mi grickali sendviče i ispijali kavu, maratonci su već otrčali više od počasnog kruga i pridružili nam se u sveslovenskom užitku. Maribor, drugi grad po veličini u Sloveniji, leži na reci Dravi. Kada pređeš Titov most i ideš Titovom cestom, skreneš u Partizansku cestu, izađeš pravo na Mariborski zamak iz 15.veka.

Šta je čudno u prethodnoj rečenici? Toliko SFRJ-evskog, toliko izbledelih sećanja iz detinjstva na bezbrižno doba i pitanja gde bi sad bila ta Jugoslavija?! Kako trenutno čitam “Aleksandra od Jugoslavije”, saznajem šta je to nateralo Južne Slovene da posle Velikog rata žive u jednoj državi. Sila. A da li je ona vremenom prešla u isti patriotizam, zavisi ko posmatra. Iako sam prvi put stavila knjige na školsku klupu kada se ova zemlja raspala, osećam i dalje senku jugoslovenstva u sebi. Ona ispliva u momentima kada busom uđem u Sloveniju vraćajući se iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije… Čujem poznat jezik na naplatnoj rampi i već nema bojazni šta će biti ako dođe do nepredviđenih okolnosti. Već sam jednim stopalom prešla kućni prag.

Glavnim trgom, ujedno i najvećim u gradu, dominira spomenik posvećen borbi protiv kuge – Kužno znamenje. U 17.veku se prvi put pojavila kuga na ovim prostorima i odnela trećinu tadašnjeg stanovništva Maribora. Na vrhu spomenika nalazi se statua Device Marije, ona kojoj su se svi molili za spas. Zavirili smo u prolaz kako bismo napravili fotku sa jednim od najpoznatiji stanovnika grada – Čokotom vinove loze. Po Ginisovoj knjizi rekorda, odoleva vremenu već preko 400 godina. Vino napravljeno od ove loze imali su prilike da probaju samo izuzetno važni ljudi: Bil Klinton, Mišel Platini, japanski car Akihito, Arnold Švarceneger (da ne zaboravimo da je on rođen samo 60 km dalje, u okolini Graca).

Vreme za tek jedno “dobro jutro” Mariboru je isteklo. Idemo na mesto koje će nas ugostiti do večernjih sati. Bled. Hoteli, restorani, šopovi, pijaca, šetalište, sve ono što jedno mesto svrstava u turističko. Hedonizam se odmah probudio i već je sto u restoranu hotela “Park” bio rezervisan za nas. Na samoj obali jezera, sa pogledom na Bledski zamak, u žamoru ljudi iz celog sveta… Kremšnita i ja. Modifikovana, sa čokoladom. I jeftinija od planiranog (4,5 evra). Pretpostavljam da je i čuveni France sedeo na ovakvom mestu kada je napisao da Bled liči na raj.

Blejski grad, kako u original zvuči njegovo ime, sa stene od 130 metara posmatra sva dešavanja još od 1004.godine. Video je i izgradnju gotičke crkve Marijina Uznesenja 1142. godine. Sredinom 15.veka obnovljena je u baroknom stilu. Ovaj simbol Bleda nalazi se na ostrvu do koga možete stići ukoliko plovite 25 minuta pletnama. U ove drvene čamce može stati oko 20ak ljudi, a cena povratne karte je oko 14 evra. Kada izađete iz čamca, 99 stepenika treba preći da biste došli do crkve,  u sklopu koje je nalazi „ Zvono želja “.

Prva legenda, koju baš i nije bilo teško imisliti, kaže da mladoženja koji prenese mladu od pristaništa do vrha stepeništa, obezbediće im srećan brak. Druga priča vezana je za nastanak Zvona. U Bledskom dvorcu živela mlada, neutešna udovica čijeg su supruga ubili razbojnici i potom ga bacilli u jezero. Ona je dala sve što ima, sve srebro i zlato, da se izlije zvono za kapelu na ostrvu usred jezera. Međutim, jaka oluja potpopila je čamac koji je nosio zvono. Lokalci kažu da se njegov zvuk može čuti tokom noći iz dubina jezera, da podseti koliko je ljubav večna. Pazite šta želite dok zvonite Zvonom, jer Gospa od jezera vas može čuti…

Ubacila sam ruku u prozirnu vodu i osetila hladne talase koje su pravile pletne. Ili je možda Gospa sa dubine od 30 metara pozdravljala sve hrabre kupače. Triglav, sa svojih 2863 metara visine, smešio se u pozadini i činio predeo još primamljivijim da ga fotografišem sa visine.

Na putu ka vidikovcu, prošli smo pored čuvene vile kroz koju se šetala istorija Jugoslavije, pila kafu i jela krem rezinu sa pogledom na jezero. Najpre je ovo velelepno zdanje bilo letnja rezidencija kraljevske porodice. Karađorđevići su ovde primali “krem brule” svetske političke scene, ali i plemstvo, što je dovelo do popularizacije Bleda kao turističkog centra. Konfiskovanje imovine Karađorđevića od strane novih vlasti, nije zaobišlo ni ovaj objekat. Vila je srušena i igrađena nova, Titova vila, koju su između ostalih posetili Čaušesku, Naser, Sadam Husein. Nakon raspada SFRJ, slovenačke vlasti su je pretvorile u hotel u kome za noćenje morate izdvojiti oko 200 evra. Ono što običan turista može da priušti je poneko piće na terasi Vile Bled.

Prateći navigaciju došli smo do mesta gde počinje uspon. Kasnije smo shvatili da osim Velike i Male Osojnice, postoji i treći vidikovac Ojstrica. Stazom kroz šumu, zadihani, mokrih leđa od znoja, posle oko 40 minuta stigli smo do klupe. Nije to bilo kakva klupa, jer kad sedneš na nju vidiš sve čari Bleda. Međutim, Instagram nas je naveo da tražimo klupu na vrhu brda, bez rama od šume. Neki Kinez reče da inad toga nema puta , pa smo mislili da je ovde vrhunac pogleda. Ispostavilo se das mo se prevarili. Skotrljali smo se putićem nizbrdo i seli u restoran “Penzion Mlino” da jedemo kranjske kobasice. Uhvatili smo wi-fi i skontali da smo bili na pogrešnom mestu. Ulična svetla su već obasjala stazu uz jezero Cestu slobode, pa čak ni pentranje do Bledskog zamka više nije uzeto u obzir.

Bledsku priču završili smo gde smo je i započeli, pored hotela Park, u suvenirnici punoj čokolade i meda. Hodajući do parkinga, pevušila sam u sebi

Od Vardara pa do Triglava
od Djerdapa pa do Jadrana
kao niska sjajnog Djerdana
svijetlim suncem obasjana
ponosito sred Balkana
Jugoslavijo, Jugoslavijo

Jugoslavija ne postoji već skoro 3 decenije, ali njeno blago i dalje blista u svih šest država. Mesta koja su bila prestonice sreće, danas nas posrame ako ih nismo posetili. Upravo zato, mislim da egzotika ne mora da bude preko okeana, egzotika je upoznati svoju zemlju i zemlje koje su nekad bile tvoja zemlja. Iako mi oči nisu more Jadransko, ni kosa klasje panonsko, rođena sam kao Jugoslovenka. Nemam čega da se stidim, naprotiv.

08/09/2018 Maribor i Bled/Slovenija