Posted in Jordan Osam dana Jordana

Osam dana Jordana

Osam dana Jordana Posted on December 14, 2018

Da li je osam dana dovoljno za upoznavanje nekog grada? Teško. Da li je dovoljno za upoznavanje neke zemlje? Još manje. Svima nama u okovima kapitalističkih dvadesetak dana godišnjeg odmora (plus štrpkanje od praznika) i sa džepovima u kojima ne šuška gomila evrića, neizvodljivo je otputovati na spoznaju “duše” nekog naroda i teritorije na kojoj živi. Otud samo osam dana Jordana, zemlje peska i kamila, beduina na usamljenim stenama, baklava sa sirom, prelepe kraljice Ranije, dinara jačeg od evra, lekovitih obala Mrtvog mora, mozaika Svete zemlje, Mojsijevog mističnog groba i jednog od sedam svetskih čuda savremenog sveta – Petre. Hešemitska kraljevina Jordan, punim imenom i prezimenom, ima svojih osam čuda, kroz koja ćemo prošetati u osam koraka.

  1. Aman – najbezbednija prestonica Bliskog Istoka

Grad sa oko 4 miliona stanovnika, nastao je još 8500 godina p.n.e. Filadelfija, na drugom kraju sveta od one popularnije u SAD, osvojena je od strane Rimskog carstva, potom Vizantije i najzad Sasanida koju su joj pomenili ime u Aman. Postao je glavni grad Kraljevine Transjordanije 1921.godine i sve do 1948. bio prosečno naseljena prestonica kada su palestinske izbeglice “okupirale” centralne kvartove, a lokalno stanovništvo se mahom preselilo na periferne delove grada. Ako procunjate po suvenirnicama oko Rimskog amfiteatra videćete svuda oznake Palestine, od šolja preko magneta do zastava.

Kako je Ryan Air počeo da leti iz mnogih evropskih gradova za Aman, treba napomenuti da je aerodrom udaljen od centra oko pola sata vožnje. Taxi ćete platiti oko 15ak dinara, ali nemojte se obradovati. Jordanski dinar je valuta jača od evra 1€=0,8 JD.

Možete klopati u lokalnim pekarama-grilovima, kupovati u dućanima, šetati se slobodno i voziti žutim taksijem (beli je linijski). Usput ćete saznati da je ovo jedina arapska zemlja koja nema naftu, da svi vole pokojnog kralja – oca današnjeg vladara, da kraljicu Raniju smatraju svojom Lejdi Di, da muškarci mogu imati četiri žene i da će, što je najzanimljivije od svega, pedesetogodišnjaci i stariji sve to da vam ispričaju na srpskom. Mnogi od njih su u srećno vreme Pokreta Nesvrstanih studirali u Beogradu. Tako mi sedosmo na kafu sa pogledom na amfiteatar i gazda restorana nas pita “Where are you from?”. Naše multietničko društvo će uglas “From Yugoslavia”. Zapisao je narudžbinu i otrčao da pusti neku pesmu. Posle arapske pesme, sa džuboksa začulo se “Pozdravi je, pozdravi”. Mlade Jordanke puše šišu i oduševljeno nam se pridružuju u kafanskoj atmosferi. Zapitah se da li smo u “Korčaginu” ili u centru Amana?!

Kada smo se dobro ismejale i izigrale, probale smo kanafeh (baklavu sa sirom), koja je pored baklava i halve glavni slatkiš ove bliskoistočne zemlje.

Najpopularnija atrakcija grada je Citadela, mesto koje neodoljivo podseća na atinski Akropolj i odakle se pruža pogled na žućkasti grad od sedimentnih stena (neke zgrade prestonice Jordana projektovao je “Energoprojekt”). Stubovi Herakleovog hrama skupljaće lajkove na društvenim mrežama, a Arheološki muzej dočekaće prave ljubitelje istorije.  I dok čekate zalazak sunca, razmislite o tome gde ćete kasnije na čaj. Svako ko ne preferira slatku kafu, neka ima na umu da je pretežno iz kesice “3 u 1”. Alkohol se retko gde služi. Tamo i gde ga ima, jako je skup – malo pivo Petra oko 4,5 JD.

  1. Planina Nebo – mesto sa koga je Mojsije gledao u svetu zemlju

Kako veli Stari zavet Bog je Mojsiju rekao da se popne na planinu Nebo kako bi ugledao Obećanu zemlju – Palestinu pre nego što ode u Carstvo božije. Nikada nije ni kročio na tlo Izraela, jer je ovde umro u svojoj 120-oj godini života. Ne zna se tačno gde je njegov grob i ni da li je on zaista postojao u istoriji, ali ako verujemo biblijskim pričama njegovi ostaci počivaju u blizini štapa u obliku zmije. Sa brda se može videti izvorište vode za koje se veruje da je Mojsije udarcem štapom u zemlju stvorio.

I eto, stojimo na tom brdu, okruženi Jordanskom dolinom, počastvovani pogledom na pravi pejzaž ove zemlje – pesak i kamen.

  1. Mozaik u Madabi – polako slažemo kockice

Već polako upoznajem Jordan. Na blic što bi se reklo. Sledeća stanica je Madaba, grad sa oko 50.000 stanovnika. Interesantno je da trećinu čini hrišćani. U vizantijskom periodu, Madaba je bila centar pravljenja mozaika. Najznačajniji je Mozaik Svete zemlje iz 6.veka koji se čuva u grčkoj pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa. Na mapi se mogu videti Jerusalim, Vitlejem, Jerihon, reka Jordan i Mrtvo more. Pored mozaika u crkvi se nalazi i jedna od najstarijih ikona na svetu, stara preko hiljadu godina.

Kulturno bogatiji za još jednu informaciju i pokoju fotografiju ove dragocenosti, nastavljamo do jedinstvenog prirodnog fenomena, slanog jezera.

  1. Mrtvo more – jezero, a slano

Što sam starija, manje verujem da ću osvojiti najvišu tačku na svetu, Mont Everest i njegovih 8848 metara. Barem ovaj put mogu reći da sam došla do najniže tačke, 400 metara ispod nivoa svetskog mora. I gle ironije, tu je more koje nije more, samo se tako zove. A slano je, prosečno 9 puta slanije od pravih mora. Mada, sa svojih 33% soli, nije najslanije jezero na svetu, već treće – posle Asalskog i Don Žuan Pond.

Ako nemate dovoljno para za smeštaj u nekim od rizortova na jordanskoj obali, možete za 20 dinara ući u Amman Resort i “zaplivati” u Mrtvom moru. Ako imate posekotine, izbegavajte ulazak, makar i po cenu slike sa čitanjem novina. Namažite se blatom i obavezno istuširajte, jer osim što će vas nagrizati so, bićete i masni.

Ja nisam plutala, niti čitala novine, samo sam otišla na buffet ručak za 14 dinara. Uživala sam na suncu pored bazena uz smeh nasoljenih drugarica i neku poluslatku kaficu. Dovoljno, na najnižoj sam tački na svetu, što ću još jednom naglasiti J

  1. Pustinja Wadi Rum – divlje kamile i beduinski ples

 

Kako smo se kretali ka jugu Jordana, sebi sam postavila jedno jednostavno pitanje – Otkud ja uopšte ovde? Večiti zaljubljenik u evropske metropole i bujnu vegetaciju, završio je u pustinji, među beduinima, gde je novac bitniji nego u zapadnim zemljama. Iskreno, po prvi put nisam ni gledala gde idem, poenta je bila na druženju. I nekako shvatih kako je lepo biti potpuno izgubljeni putnik. Slušaš šta ti priča vodič, ignorišeš zle jezike, ideš tamo gde i mali Mujo.

Vozili smo se dugo kroz pustinju autoputem, gledali kamile, vozove, stada koza. U glavi sam premotaval scene iz filma “Marsovac” i shvatila zašto je producentima ovaj deo sveta najviše ličio na crvenu planetu.

Skrenuli smo u Wadi Rum, pustinju u pustinji. Ukrcali smo se u džipove i krstarili peščanim dinama. Hodam bosa u novembru po užarenom pesku do pauze za čaj. A posle čaja, kamile. Svi karavani od po četiri kamile i naš od osam. Moja sa duhom bika u sebi, kao da sam krenula na rodeo. Mislila sam da su sve kamile mirne i polustondirane, hodaju lagano po pesku i nema potrebe da misliš na njihov sledeći korak. Moja je bila sve suprotno od standardnog. Čak je ni vodič nije mogao umiriti svojim oštrim pogledima i nekim nemuštim jezikom. Sećam se samo momenta kada sam stopalima dodirnula pesak. Tresle su mi se ruke i klecala kolena. Sreći nije bilo kraja, jer sam kamilu gledala pored sebe, ne ispod.

Večera skuvana u zemlji, beduinski ples, razgovori pored vatre, gledanje zvezda i spavanje u šatorima, prikazali su mi čari noćenja u pustinjskom kampu. Ustala sam u 6 kako bih videla izlazak sunca, popila kafu i doručkovala. Čekalo me je more, ovog puta pravo, Crveno.

  1. Akaba – 25 km jordanske obale na Crvenom moru

Putevima Lorensa od Arabije, čuvenog britanskog oficira iz Prvog svetskog rata o kome je snimljen legendarni film sa Piterom O Tulom, stigli smo i do Akabe, jedinih 25km obale Crvenog mora koja pripada Jordanu. Trideset stepeni, niske cene, plaža. Pravi odmor. Nisam imala snage za obilazak, samo sa želela da uživam pored mora, nedaleko od Akabe na vodi. Ovaj luksuzni kompleks gradi Eagle Hills. Poznato? Beograd na vodi. Otprilike je i u istoj fazi izgradnje. Kako smo već navikli na “luksuzne kompleske u izgradnji”, pažnju mi je privukla jedna specifična geografska činjenica. Iz Akabe, jordanskog grada, možete videti još tri države: brda Saudijske Arabije, izraelske kuće i egipatske palme. Još neverovatniji momenat od krstarenja Bosforom…

Opijeni suncem, očarani morem i punih kesa alkohola, krenuli smo do Vadi Muse. Imali smo čak i carisnke formalnosti u okviru iste zemlje, jer je Akaba zona slobodne trgovine. Srećom nisu zavirivali u crne kese sa Petra pivom, inače glavnim suvenirom Jordana.

  1. Tvrđava u Keraku – Nebesko kraljevstvo uživo

U Vadi Musi smo prespavali i peto veče. Vadi Musa je turističko mesto, puno restorana, kafića, hotela, poslastičarnica, dućana i berbernica. Šalili smo se kako nam je to postao omiljeni grad na svetu, jer smo retko koji grad bolje upoznali.

Ujutru smo spakovali kofere i krenuli do tvrđave u Keraku, mesta koje ste mogli da gledate u filmu “Nebesko kraljevstvo”. Njen istorisjki značaj je u krstaškim ratovima i 11.veku kada je opsadu izvršio Saladin. Međutim, pod vođstvom Renea od Šatijona, doživeo je neuspeh. Tvrđava je jedna od tri najveće u ovom delu sveta i jedina koju je moguće obići, jer su druge dve na području Sirije. Kroz svodove gledamou put, naselje i pustoš. Provlačimo se busom kroz košnicu od ulica u kojima cveta trgovina. Erupcija arapskog duha, slika pravog života manjeg grada.

  1. Petra – čudo u kamenu

Posle Keraka vratili smo se u Aman, u poslednju fazu šopinga. Sloboda pisanja, van lisica klasičnih blogova, navela me je da preskočim najznačajniji deo puta i ostavim ga za kraj. Petru, okamenjenu lepoticu u pustinji.

Jedno od sedam čuda savremenog sveta (ostalih 6 su: statua Hrista Spasitelja, Maču Pikču, Čičen Ica, Kineski zid, Tadž Mahal i Koloseum) godišnje poseti oko 800.000 ljudi. Zanimljiv je podatak da je broj posetilaca gotovo udvostručen 2007.godine u odnosu na prethodnu, jer se upravo tada Petra našla na prestižnoj listi najvećih ljudskih dostignuća novog doba.

U momentu kada uđete u vizitorski centar, odmah će vas podsetiti na avanture Indijana Džounsa suvenirnicama koje nose imena i prodaju rekvizite iz ovog legendarnog filma. U okviru kompleksa nalazi se i jedan hotel, kao i najstariji bar na svetu – Cave bar. Nije u pitanju prvi otvoreni bar, već je smešten u pećini koja je bila nastanjena još u vreme Nabatejaca. Idemo prašnjavim putem, pored staze za konje i kočije, uživamo u neverovatnim oblicima stena sve do mesta na kome počinje suženje – sik. Poput kanjona bez reke, krivudav, mističan, crvenkastog odsjaja, vodi pravo do riznice. Ideš i čekaš moment kada će se ukazati ispred tebe. Vodič nas je u jednom trenutku okupio i rekao da ono što ćemo videti za manje od jednog minuta postoji samo u Jordanu i nigde više na svetu. I zaista kada su stubovi Riznice provirili iza stena, zasijala je na suncu. Jedva smo mogli proći pored pomahnitalih turista koji žele novu hit fotografiju na društvenim mrežama. Odmah smo nastavili šetnju od 8km do manastira, kako bismo videli Veliki hram iz rimskog perioda, kraljevske grobnice i šatore beduina, ljude koji žive usred ničega. Nakon osveženja u vidu ceđenih sokova, vratili smo se nizbrdo opet do Riznice. Lokalni dečačići su nam za 5JD pomogli da se popnemo do vidikovca na vrhu brda. Pentrajući se kroz stene poput guštera, sa razbijenim kolenom, na samom cilju rekla sam sebi: Vredelo je!

I nije samo vredela Petra, vredeo je ceo Jordan. Ne toliko zbog svega što ima da ponudi, već zbog nezaboravnog druženja sa divnim ljudima. Možda osam dana nije dovoljno da upoznaš neku zemlju, ali je dovoljno da upoznaš par divnih devojaka sa kojima nastaviš da se družiš i posle putovanja.

13/11/2018 Jordan