Posted in Halštat-Svileni dodir čarolije

Halštat – Svileni dodir čarolije

Halštat – Svileni dodir čarolije Posted on September 21, 2016

Postoje mesta koja ti se šunjaju kroz snove, koja ti svilenkastim prstima mrse misli i zvonkim glasom otkrivaju svoje najskrivenije tajne. Postoje mesta skrivena iza planina, na obalama ledničkih  jezera, sa jedva hiljadu stanovnika koji žive u drvenim kućicama obeleženim mističnim brojevima. Postoje mesta koja ti kradu prave reči i dozvoljavaju ti samo da uživaš u trenutku provedenom u njihom društvu.

Opčinilo je UNESCO i dopunilo listu svetske kulturne baštine. Očaralo je Kineze i ponosno ističe da ima svog klona u pokrajini Guangdong. Obični čoveče, kako li će tek tebe osvojiti?!

halstat3

Jedna obična žena izlazila je iz autobusa nakon dva tunela, okačila fotoaparat oko vrata i krenula kroz glavnu arteriju grada, ulicu u kojoj je saobraćaj od maja do oktobra zabranjen u pojedinim intervalima. Put je vodio od luke Lahn uz obalu jezera, pored suvenirnica, sterilnih javnih toaleta, starih uličnih svetiljki, šarmantnog muzeja, baroknih i renesansnih kućica, do Marktplaca, glavnog trga na kome se brojčano takmiče latice cveća i turisti u kafićima. Primetila je da svaka kuća ima muškatle, da papirići ne vršljaju po ulicama i da ispred sebe vidi simbol sela sa austrijskih razglednica – Luteransku crkvu.

Prošavši ispod svoda, uslikala je Kineze na biciklama, natpis o zabrani gledanja u tablet i mistične oznake na  štokovima vrata: 20+C+M+B+16. Brojevi na početku i kraju predstavljaju godinu, a C, M i B početna slova imena mudraca: Caspar, Melchior and Balthasar. Žena je prestara za crtani film o “Čarobnom pasulju”, ali ovo mesto ima neku čudnu moć da budi uspomene iz detinjstva.

Sa korpicom, poput Crvenkape, vratila se nazad da otkrije skrivene kutke jednog od najstarijih naseljenih mesta u Austriji (iz kasnog bronzanog i ranog gvozdenog doba). Ono što je ljude dovodilo ovde su rudnici soli, koja se eksplotisala još oko 5500 p.n.e. Vetar joj je šaputao zanimljivu priču po kojoj su lovci otkrili rudnike, jer su primetili da divljač na pojedine potoke dolazi mnogo češće. Mudri lovci pratili su potok koji je privlačio divljač do izvora i otkrili slane izdanke. Dugi niz godina Habzburzi su ljubomorno čuvali tajnu o rudnicima, jer su bili jedan od glavnih izvora bogatstva. Do ovog mističnog mesta nije postojao put, samo se moglo stići preko vode i tako sve do kraja 19.veka.halstat2

A danas, gore u brdu do koga vodi uspinjača (ili se može utrošiti sat hoda), rudnici predstavljaju turističku atrakciju. Avantura niz 100m dug tobogan na kome se može dostići brzina od čak 50km/h, opravdava svih 30 evra koliko je potrebno izdvojiti za povratnu kartu uspinjačom i ulaz u rudnik. Ona ista obična žena, u svojoj istraživačkoj misiji, saznala je da se od 1595.godine “belo zlato”  transportovalo najstarijim cevovodom na svetu dugim 40km do mesta Ebense, početne tačke trgovine.

Oko podneva, ona je odlučila je napravi pauzu u restoranu Gasthof Simony sa kariranim stolnjacima i domaćinskom atmosferom sa slovenačkim osobljem, na samoj obali vizije savršenog planinskog jezera. Jela je preukusnu krompir čorbu i odustala od kafe. Uživala je ispod javora, gledajući ples labudova na tamno-plavoj stajaćoj vodi. Na drugoj obali šepurio se beli dvorac i zujali su vozovi. Motorni čamci su spremno čekali turiste da ih upale i krenu ka Obertraunu. Ledene pećine i vidikovac “Pet prstiju” su glavni razlozi zbog motori često zabruje preko jezera.

Avantura zvana “preveliki zalogaj za prazan novčanik” nije našla potvrdni odgovor ni kod jednog člana ekspedicije. Pronađena je low cost alternativa: povratna karta za uspinjaču i pivo na vrhu brda iza nas – 20 evra. Priuštivo!

Kolena su drhtala, ali ne od visine, već od zanosnog pogleda na jezero sa “Sky Walk”-a. Pogled vredan svakog evra, vredan natečenih hobitskih stopala i odricanja od slobodnih dana. Pogled koji inpiriše fotke da upale društvene mreže. Pogled koji ti otvara um da opišeš momenat  koji zaustavlja dah. I ostaneš dugo u tom momentu…

Sa vrha “sletiš” pravo u vikend-naselje. Primetiš stolice obrasle travom, cveće zasađeno u stare iznošene patike, čikice od saksija koji čuvaju kuće, stabla jabuka sa rumenim plodovima i travu u nekoj HDR zelenoj nijasni. I samo legneš na nju. Da osetiš planinski vetar. Oslušneš zvuke planina. Uživaš.

U potpunosti se prepustiš čarima prirode se pre nego što odeš do vodopada i pomalo morbidne Kuće kostiju… Pored sve lepote, za ovaj kraj se vežu i ne tako bajkovite priče. Za samo 1,5 evra saznaš pomalo mračnu tajnu šarmantnog gradića.  Jedino mesto sa kog su lokalci ispraćani na “onaj svet” postalo je premalo u doba  zabrane kremiranja. Njihovi rođaci i prijatelji bili su u nezavidnoj situaciji kada su morali otvarati desetak godina stare grobove i vaditi iz njih lobanje. Počeli su da ih čiste i oslikavaju bilnjim motivima sve do 70-tih godina kada je crkva stala na put ovom običaju. U znak sećanja, kosturnica prikazuje 1600 takvih lobanja. Crvenkapa iz ove priče ostala je ispred katoličke crkve, jer još jedna Ćele kula i Katakombe Palerma nisu joj baš prizori za reprizu.

halstat1

Sunce je zalazilo za planine i senka padala na kupolu luteranske crkve. Gasio se žamor, ulične svetiljke treperile i magija isplivavala iz jezera. Na listu čarobnog pasulja, izlašla sam iz uloge Crvenkape i gledala kako  gradić tone u san. Jeza mi je grebala ruke i pitala kada je dosta.

Jedan dan je sasvim dovoljan da proviriš kroz sve rupe drvenih kućica, uznemiriš puteljke svojim koracima i ispišeš novu priču o jednom mestu gde te je čarolija dodirnula svojim svilenim prstima. Jedan dan je sasvim dovoljan da se zaljubiš u Halštat!

10/09/2016 Halštat, Austrija

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save